♥MONOLOZI♥

Monolozi. Vidjela sam koliko ljudi trazi monologe za audicije i prijemne ispite, pa sam odlucila da im malo pomognem, samo kada se o izboru tice, ali naravne topla preporuka je procitati dramu iz koje radite monolog!

13.10.2009.

TRAMVAJ TVANI ČEŽNJA (Tenesi Vilijams)

Stela...prebacićeš mi ....znam sigurno da hoćeš.... Ali pre toga ....uzmi u obzir...ti si ta koja je otišla! Ja sam ostala i borila se! Ti si otišla u Nju Orleans i mislila samo na sebe! Ja sam ostala u Bel Revu i trudila se da ga održim! Ovo ti ne govorim zato što ti nešto zameram, ali čitav teret je pao na moja pleća! Da, znala sam, Stela. Znala sam da ćeš tako da reaguješ na gubitak. Da Stela Bel Rev je izgubljen! I ti se usuđuješ da me pitaš kako je sve propalo?!  Imaš smelosti da ovde sediš i da me optužuješ! Ja, ja – ja sam primala sve udarce po licu i po telu. Svi oni mrtvi! Duga povorka do groblja! Otac, majka! A tek Margareta – onako grozno! Toliko joj je stomak bio veliki da sve nije mogla da stane u kovčeg! Moralo je da se spali kao smeće! Ti si, Stela, dolazila kući samo na sahrane. A sahrane su lepe u poređenju sa umiranjem. Sahrane su bile tihe, ali umiranja... nisu baš uvek. Ponekad im je disanje tako hrapavo, ponekad užasno krkljaju, a ponekad ti viču: „Ne daj me!“. Kao da možeš da ih zadržiš! A sahrane su tihe, sa puno lepog cveća. U kakvim ih samo divnim sanducima odnose! Jedino onaj ko je bio kraj njihove samrtne postelje dok su vikali: „Drži me!“ može da zna kako su se borili za dah, kako su krvarili. Ti nisi imala pojma o tome, ali ja sam sve videla! Videla! Videla! I sad tu sediš, a tvoje me oči me pitaju kako sam dozvolila da imanje i kuća propadnu! Šta ti, do vraga misliš, kako su sve te bolesti i sve te smrti plaćene? Smrt je skupa, gospođo Stela! Odmah posle Margarete umrla je i stara rođaka Džesi! Kao što vidiš, crna smrt je razapela svoj šator pred našim kućnim pragom!... Da, Stela, Bel Rev joj je bio glavni štab! Eto, dušo,... tako se naše imanje rastopilo! Ko nam je i od njih ostavio neko bogatstvo? Ko je ostavio i dolar osiguranja? Samo sirota Džesi – sto dolara za svoj kovčeg. I to je bilo sve, Stela! A ja sam imala samo svoju bednu profesorsku platu. Da, optužuj me! Sedi tu, gledaj me i misli kako sam dozvolila da imanje propadne! Ja, ja! A gde si bila ti? U krevetu s tim tvojim...Poljakom!


13.10.2009.

DEJSTVO GAMA ZRAKA NA SABLASNE NEVENE (Pol Zindel)

Beatrice:

 Kad god bi tata ostao kod kuće, napravio bi meni i sebi sendviče, a onda bi zadremao na staroj sofi, koja je nekada bila tamo! (Pokazuje u ugao sobe) I dok je spavao, ja bih upregla konje i vozila se naokolo, mašući čitavom susedstvu. Bila sam mala, ali drska k'o pašće. A trebalo je imati petlju pa sesti na vrh kola i vikati: "Jabuke!...Kruške...Krastaaaavci... Jednom je dojurio za mnom i počeo da me mlati dok sam još bila gore na kolima... ne jako, ali nije bilo baš prijatno... Imala sam u zadnjem džepu bombone i sve su se zgnječile... Možeš misliti da mi to više nikada nije palo na pamet... Tata je vredeo koliko svi ostali muškarci zajedno, Rut. Da ste ga samo vas dve upoznale! Sada bi mu bila tek sedamdeseta... Sigurna sam da bi još prodavao povrće po gradu... Shvataš li, Rut? Sve je bilo tako lepo, a onda... A onda se tata strašno razboleo i molio me da se udam, da bude siguran da sam zbrinuta. Da je znao kako sam se zbrinula, prevrnuo bi se u grobu!... A tek noćne more! Oćeš da znaš koju sam najčešće sanjala? Da ti ispričam jedan strašan san koji mi se stalno vraćao! Ovako, ja na tatinim kolima, samo nekako novijim... kao blješte, a vuku ih lepi beli konji. A ja imam... smejaćeš se, ja imam na sebi prekrasnu haljinu, svu izvezenu draguljima; a kosa, kosa mi je skupljena na temenu i u njoj veliko pero. I svuda brujanje zvona. A ja vičem: “Jabuke. Kruške. Krastaaaaa…vci!” : A onda zavijem u našu ulicu i sve utihne. Ulica se nekako otegla, nigde kraja, a na svim kućama zatvorena vrata; sve je nekako zbijeno i tesno. Nigde žive duše. Onda me preplavi slrah da će se povrće ukvariti... i da ga niko neće kupiti, pa stalno hoću da viknem. Ali glasa - niotkud! Mrtva lišina! Onda se obazrem i pogledam preko ulice, put naše kuće. Ugledam prozor na spratu i par ruku kako lagano razmiču zavese. Pomoli se i tatino lice, a srce, srce kao da mi je stalo... Makni to svetlo. Rut...

13.10.2009.

BALERINA (Milena Bogavac)

Vec neko vreme na sebe gledam kao na nekakav prljavi grad. Pocelo je s glasovima. Baš
tako. Cula sam glasove, razne, u svojoj glavi, za šta psihijatri ne bi imali ovako poeticno
objašnjenje. Nisam ga imala ni ja, u pocetku. U pocetku sam se plašila. U svitanje, kada
najcešce odlazim da spavam, glasovi su postajali sve jaci... kao kada se budi grad. S
uhom prislonjenim na jastuk mogla sam da cujem zvona. Kao u školi, pred pocetak casa.
Cula sam kako zvone tramvaji. Crkve. Budilnici. Mobilni telefoni. Pljuskanje vode iz
šmrka gradskih cistaca. Cula sam liftove. I korake. Škripanje ljuljaški, klasicnu muziku,
i neku profesorku, iz neke baletske škole, koja broji: prvi, drugi, treci stav... Idemo ponovo!
PIIIIP. Cula sam sirene, jutarnji program, izveštaje o stanju na granicnim prelazima
– bez vecih zadržavanja – zatim o stanju na putevima, vremensku prognozu... usisivace,
pesmice, pse koji laju. U pocetku sam se plašila. Posle sam pocela da slušam pažljivije.
Na svoje veliko iznenadenje, otkrila sam da mi svi ti glasovi ne govore ništa. Da ih se ne
ticem, baš nimalo. Da mi ništa ne porucuju. Oni prosto tu žive. Ne možeš ih oterati legalnim
putem. Žive, jebi ga. Imaju stanarsko pravo i stanuju. Otudeni. Od mene. I sebe samih.
Potpuno nezainteresovani za moj slucaj, i niz slucajnosti, mogucih, neverovatnih,
potpuno neupotrebljivih u klasicnoj dramaturgiji. Pocela sam da se osecam onako kako
se verovatno oseca Nju Jork. Ili Majdanpek. Gusto naseljeno. Retko usamljeno. Zagadeno.
Tako sam prestala da pišem o sebi.
Otkrila sam da su pojedini delovi mene naprosto pretrpani drugim ljudima.
Uz prosecnu gustinu naseljenosti, kakva je moja, više nisam bila u stanju da se koncentrišem
na sebe. Ili na jednog od njih.
Šta ce biti s njima kad mene ne bude?

 Zaista. Šta ce biti?
Gde ce svi oni kad jednom nestanem, ko Atlantida. Kao Ras. SFRJ.
Ko Stari Rim. Gde ce svi oni? Svi ti glasovi iz mojih ušiju.
Gde ce kad jednom postanem prah, postanem pepeo, postanem vetar, kada se srucim
kao kiša, kad zemlja upije moje ja?
Gde ce?!

13.10.2009.

BALKANSKI ŠPIJUN (Dusan Kovacevic)

DANICA:

Jel ti misliš da je tvoj otac lud? Čuješ li šta te pitam? Jel ti misliš da je tvoj otac lud? Ako tako misliš, nas dvije nemamo više o čemu da razgovaramo! Ništa „mama, molim te“! Ja sam te zvala  da mu pomogneš, da ga posavjetuješ šta da radi,kako da izađe na kraj s tim zlikovcima, a ti.... Ti hoćeš da ga strpaš tamo u neku duševnu bolnicu, da ga proglase ludim, da ga vežu i drže među pravim pravcatim ludacima. Ti hoćeš da ga poniziš, damu se svijet smije, da ga se prijatelji odreknu, da familija priča kako je Ilija poludio. Znam ja što ti to radiš! Nemoj da misliš da nisam upoznata s tim. I sad mu još više vjerujem! Izlaziš sa zlikovcem na ručak? Sve mi znamo dušo moja! Ima već četiri – pet mjeseci kako se vas dvoje nešto domunđavate. Jel Sonja, kad već ovako razgovaramo, hoću da te pitam nešto. Jel ti stvarno misliš da je tvoj otac zao i pokvaren čovjek? Je li do sad nekome učinio neko zlo? Je li pomagao i bližnjima i daljima, i poznanicima, i ljudima koje je prvi put vidio?Sve to čista srca i bez ikakve računice? Znači dok se brinuo o nama, o kući, o tvom školovanju i neradu tad je bio pametan, a sad kada se brine za cijelo društvo, cijeli narod, sad je lud i to samo zato što ti nemaš nikakve koristi od toga! Pet godina te izdržavao i ni jedan jedini put te nije upitao : Kad ti misliš da mi se skineš sa grbače? Ni jedan jedini put! I sad, čim si se dočepala svog dinara, došla si da mu se zahvališ, da ga strpaš u ludnicu! Šta ti misliš, glupačo jedna,kako bi se osjećao kad bi saznao šta mu spremaš? Šta misliš da li bi mu srce izdržalo kada bi ustanovio da si ga na prevaru odvela na pregled za ludake? On bi tog trenutka od muke umro!

Tvom ocu je često blo teško u životu, proveo je vijek kao pas, crnčio, radio, trpio uvrede i poniženja, šutio i trpio, jer se to ticalo samo njega, a on sebe nije žalio. Naviko je na muke i zlopaćenje, a sad mu je najteže jer se upustio u borbu za druge, za zemlju i narod! Iz ove kuće mora mu se pružiti najveća pomoć. Iz ove kuće, osim one džukele, niko mu neće raditi o glavi. Tvoj otac je za mene svetinja, kao  Bog, pa ako nekad i pogriješi, pogriješi zato što ljudima želi dobro...

Ti ne voliš oca, jer misliš da je lud! Sumnjaš u njega već duže vrijeme. Vidim ja kako ga gledaš, kako ga ispituješ. Plašila si se da na vjenčanju ne napravi nešto pa da se Draganovi roditelji ne  zabrinu za potomstvo, jer ako je deda lud, veliko je pitanje i kakvi će unuci biti. Zato nas nisi zvala na svadbeni ručak. Neka sine, neka ti je prosto, možda nismo ni zaslužili. Samo jedno ću ti reći: Gorko ćeš se kajati kad se ispostavi da ti je otac bio upravu, ali tada će biti kasno. I još nešto: Tvoj otac sve zna, ali ćuti i trpi. Otac ti je veliki čovjek i to sam znala, ali nisam znala da si ti tako mala, tako jadna i prokleta!

13.10.2009.

KAROLINA NOJBER (Nebojša Romčević)

KAROLINA:

Zašto ste takvi? Zašto ste tako okrutni? Šta sam vam učinila? Za šta mi se svetite? Da bih se vama dopala, sedam dana probam jedan jedini pokret ruke. A vi? Mrzite me i lovite mi greške. Likujete kada se sapletem na sceni, radujete se kada zaboravim tekst. Vežbate pamet smišljajući gde sam ja pogrešila. Svako od vas raspravlja o pozorištu, ali kada pozorište raspravlja o vama, vi se vređate. Ja nisam vaš neprijatelj. Ja sam želela da vam pomognem. Vi ste i moja deca, i moja porodica, i moj ideal. Zar su vaš smeh i vaše suze vrednije od moga života? A danas ste došli da me sahranite. (Zvižduci) Hoćete laž, hoćete laku zabavu? E, pa Karolina Nojber vam je neće dati! Ja se vama neću udvarati! Zla, primitivna ruljo! Ne treba meni vaša ljubav! Baš me briga za vaše aplauze. Pljujem na vaše lažne suze! Pljujem ja na pozorište kome ste vi publika! I proklinjem vas!

13.10.2009.

CUDO U SARGANU (Ljubomir Simović)


JAGODA :

Izvrše oni reorganizaciju, pretumbaciju, prebace me u treću smenu! A znate šta je treća smena, robija! Noću radiš, danju spavaš, ne zna ti se ništa, nikakav red, ništa nemaš od života, uveče nigde nisi pristala, moraš na poso! A taj se pojavi u najkritičnijem momentu! Taj što sam vam pričala, taj profisor! Noge mi se osekle kad me zaprosio! Venčaćemo se petnajstog ovog meseca!
Nema više treće smene, evo im šipak! A kupio mi svileni veš, kod Mitića, crno i roze, mnogo daje na mene! Ponaša se krajnje kulturno! Dosta je samo da čujete kako ume lepo da se izražava!
Al još vi ne znate celu priču! Samo da vidim imam li vremena; imam. Kupio mi i ovaj ručni sat, Helvetija. Taj moj profisor, verenik, ima strinu čak u Kanadi, zamislite! A ona u toj Kanadi ima fabriku, znate! A, ne bilo vam primenjeno, ta strina stara, i plus bolesna, a moj budući joj jedina rodbina, to će znate biti ogromno naslestvo! A, što je najvažnije, poreklom stara beogradska porodica! Kuća u Krunskoj, bašta sa staklenim kuglama raznih boja, ligeštuli, kipovi, knjige, šimšir!
Al ćemo se preseliti u tu Kanadu, prijavićemo, znate, i stalni boravak! Nemam ni ovde nikoga, ionako! A I šta ćete, moramo zbog te fabrike! Strina mu stalno piše da dođe, nema nikoga bližeg da mu ostavi! A on! Ima dilemu pošto je organizovan, a moraće da bude kapitalista!
Kaže da noću ne spava od dileme, puca mu glava od dileme, toliki je karakter! A ne može tek tako fabriku u okean, je l? Na koncu konca, to je milionska vrednost! Ima i uplatu za fiću deluks,
al tamo ćemo gledati nešto komotnije! Istina, malo je stariji, farba brkove, al ne može se i jare i pare odjednom! Čovek treba da bude realan! Za svadbu, zamislite, sprema štampane
pozivnice, zlatotisak, nadam se da ste čuli! Vidim da ste u poslu. Treba da se nađem s verenikom,
čekaće me na uglu Kondine, izlazimo na neku večeru, sa taksijem! A pre toga moram još i na stanicu, šalje mi cimerka paket sa garderobom! A evo i kiša, vidite, kako pljušti!
Kolko vam imam? Kolko je naroda!
Treba se kroz ovu masu probiti!


♥MONOLOZI♥
<< 10/2009 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031


MOJI LINKOVI



MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
27123

Powered by Blogger.ba